- Ono što sada pokušavamo da nađemo jeste trajno rešenje, kako se ne bi ostavio otvoreni problem - rekla je Brnabić i navela da će u predstojećim mesecima Srbija pokušati da nađe dugotrajno rešenje.

U intervjuu Radio Ekonomistu, premijerka je, na pitanje da li bi upotrebila reč nezavisno Kosovo, naglasila da taj izraz ne bi koristila, jer bi to otvorilo Pandorinu kutiju.

Brnabićeva je istakla da je EU trajno opredeljenje i važan cilj Srbije, ali da se ne promoviše zbog novca već zbog sistema vrednosti.

- Zato želimo da budemo deo EU - rekla je ona.

Na konstataciju da to podrazumeva i odnos prema otvorenim pitanjima poput odnosa Rusije i Ukrajine, predsednica vlade je kazala da je Srbija u poslednje tri, četiri godine uspostavila iskrenu politiku i to najviše zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću.

- Otvoreno podržavamo Ukrajinu, a sa Moskvom imamo bliske veze - i tradicionalne, verske, energetske, ekonomske veze i ona nam je važna kao i EU. A to znaju i Putin i Moskva - rekla je Brnabićeva.

Na pitanja o Haškom tribunalu i Srebrenici, predsednica vlade je rekla da se u Srebrenici dogodio strašan zločin zbog koga se oseća loše, ali ne misli da je to bio genocid.

- Ne mislim da je bio genocid. Bio je to užasan, užasan zločin. Teško mi je da govorim o tome. Zločin zbog kojeg se osećam loše, zbog kojeg se stidim jer je napravljen u ime Srba, zločin koji je stvorio sliku o Srbima kakva ne treba da se stvara, slika o Srbima kao konzervativnim, homofobičnim ljudima. A Srbi nisu takvi, Srbi su otvoreni, ljubazni, srdačni ljudi, koji ne cene druge po tome kojeg su opredeljenja, već da li je neko dobar ili loš čovek. Ljudi koji na kraju dana ne sude o drugima na osnovu nacionalnosti. Osećam se užasno zbog 90-ih i onoga što je urađeno u ime Srba - rekla je Brnabićeva.

Predsednica vlade ne misli da je Haški tribunal zadovoljio pravdu i da je zaista doprineo pomirenju.

Ne slaže se ni sa onima koji kažu da pomirenje nije bio primarni cilj Haškog tribunala.

Rekla bi, kaže, da se na njega drugačije gledalo, Haški tribunal bi doneo omirenje.

Na pitanje šta bi moglo da bude drugačije, Branabićeva je rekla da se neće prepirati oko presuda, nego u vezi sa ljudima koji nisu bili osuđeni.

- Mislim da smo imali užasne zločine u operaciji Oluja, više od 250.000 ljudi proterano je iz Hrvatske, etnički očišćeno, imali ste više od 2.000 ubijenih, i ti ljudi su bili invalidi ili stari ljudi, ali niko nije bio odgovoran na kraju dana, svi generali su oslobođeni - rekla je Brnabićeva.

Na primedbu da jesu osuđeni bosanski Hrvati, ona je napomenula da bosanski muslimani nisu.

Niti s kosovske strane, kosovske tzv. OVK, ne možete da kažete da nije bilo zločina protiv Srba i drugih nealbanaca, ali su svi slobodni, ukazala je predsednica vlade.

Istakla je da je njena krajnja poenta da ostavimo to iza sebe i gledamo ka budućnosti, naporno da se trudimo jer dolaze nove generacije, a imamo mnogo toga zajedničkog.

- Jedna od kontradiktornosti u mom imenovanju (za premijera) bila je da je moj deda Hrvat. Provela sam mnogo vremena u detinjstvu tamo, imam prijatelje tamo, često odlazim tamo i volim da idem tamo. Te stvari pokazuju da imamo mnogo toga zajedničkog i da treba da gledamo ka budućnosti - rekla je Brnabićeva.

Istakla je da je nekadašnje SFRJ bila divna zemlja sa velikim potencijalom, ali da ne bi ponovo eksperimentisala sa tim.

- Volela bih da vidim ujedinjen Balkan, bez granica, koji radi zajedno, koji se pomirio - rekla je ona.

Na pitanja o slobodi medija, predsednica vlade je rekla da ne vidi na koji način se dovodi u pitanje sloboda medija u Srbiji, "jer imamo više od 1.600 medija, što je ogroman, neodrživ broj".

Apsolutno je sigurna da može da kaže da iz vlade nema pritiska na nezavisne medije.

- Nisam videla da je bilo koja vlada otvorenija da poziva sve medije na svoje događaje, da odgovara na pitanja svih medija - kazala je Brnabićeva.

Kada ju je novinarka upitala šta bi rekla predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, čiji su, kako tvrdi, stavovi o LGBT populaciji poznati, Brnabić je rekla da će o tome razmišljati kada ga sretne.

- Ne znam ni da li bi smo uopšte pričali o tome. Ali, ne zaboravite ima i zemalja u EU koje nemaju baš pozitivan stav prema manjinama i koje ne postupaju dobro sa manjinama - rekla je premijerka i podsetila na migrantsku krizu prilikom koje je Srbija pokazala da poštuje i primenjuje vrednosti EU, čak i bolje i više nego pojedine zemlje EU.